Да би се обезбедио једнак приступ здравственој заштити, постоји пет изазова који се могу узети у обзир:

  • 1) приступ валидним здравственим информацијама;
  • 2) приступ одговарајућој нези;
  • 3) комуникација између појединаца, здравствених радника и здравствених органа;
  • 4) заједничко доношење одлука у погледу лечења и неге; и
  • 5) приступ дигиталном простору за разумевање и коришћење здравствених услуга.

Побољшање здравствене писмености људи и система оснажује могућност једнаког приступа здравственој заштити. Рањивост у смислу ових изазова одређују људи и на њих утичу компетенција и потребе људи, као и организација здравствених услуга.