Гојазност је један од најозбиљнијих изазова јавног здравља. Гојазност, као и пратеће болести, у великој мери се могу спречити ако се на њих делује од детињства. Спречавање гојазности код деце је стога приоритет.

 Циљ и задаци: 

“Бакина торба здравља. Здраве традиције за здраву децу“ Иницијатива је покренута у Јашију (Румунија) 2012. године. То је програм за подстицање здравог понашања у заједници кроз промоцију културних традиција, што укључује кампање у вртићима и школама за подстицање здравог понашања код деце и оригиналне образовне ресурсе засноване на научним доказима. Главни алат за учење је “Торба здравља“. Деца уче о елементима здравог начина живота уз помоћ магичне торбе, односно “Бакине торбе здравља“. Илустровано ликовима из народних прича (коза, три јарета, зли вук итд.); деца уче да препознају шта је добро, а шта лоше за њихово здравље. 

 Метод:

• курсеви обуке за наставнике 2020-2021 да предају факултативни предмет “Бакина торба здравља“;
• информативне кампање – на пример, кампања “Телесни ритмови: традиција и здравље“, у којој је учествовало 20.000 деце из округа Јаши;
• радионице за децу, родитеље и наставнике;
• увођење у школе факултативне обуке о здравом начину живота која је у септембру 2020. године довела до уписа 4.000 деце узраста од 5 до 10 година;
• развој наставних материјала за обуку здравог понашања код деце;
• Конференција “Превенција гојазности у детињству“, која се организује сваке године у Јашију, последњи пут је одржана у јуну 2021. године, а фокусирана је на “Гојазност деце током Ковид-19 – еволуција породичних навика“. Конференција је одржана онлајн и имала је говорнике из 10 земаља.

 Додатна вредност / Исход:

Иницијатива је усмерена на децу од 3-11 година и њихове породице и укључила је 100.000 деце. У 2021. години, преваленција гојазности код деце смањена је са 11% на 7% у граду Јаши.

Иницијатива је добила значајно међународно признање, посебно:

• део је међународне мреже за превенцију гојазности код деце – Међународна мрежа и омладинска здравствена заједница младих EPODE (Ensemble Prévenons l'Obésité Des Enfants);
• на Глобалном форуму за гојазност (Њујорк, 2012) додељена јој је прва награда за најбољу активност за превенцију гојазности код деце;
• Европска заједница је наградила првом наградом – Здравственом наградом ЕУ 2020 – у категорији Градови здравог начина живота за најбољу иницијативу на нивоу заједнице (град Јаши) за промоцију здравих стилова живота.

 Циљ и задаци: 

анас се многим старијим особама са различитим нивоима физичких и/или менталних проблема помаже код куће. Потребна им је помоћ у значајном делу свакодневног живота, коју обично пружа члан породице или особа чији је то посао. У оба случаја, здравствена писменост неговатеља је од кључног значаја за гарантовање старијим особама приступа одговарајућим информацијама и нези, што укључује давање лекова, припрему и једење хране, помоћ у личној хигијени и подршку при приступу и сналажењу у здравственом систему (нпр. програмске посете здравственим радницима, физички прегледи, итд.). Многи породични и плаћени неговатељи немају потребан ниво здравствене писмености (когнитивне, друштвене способности) да би приступили информацијама потребним за бригу о старијим особама које зависе од њих, те да их разумеју и поступају на основу њих.

 Метод:

• мерење нивоа здравствене писмености неговатеља у различитим окружењима, укључујући кућне услове и у контактима са здравственим системом;
• процена нивоа здравствене писмености неговатеља у односу на ниво сложености неге потребне за помоћ старијим особама;
• циљана обука за здравствене раднике који помажу старијим особама са инвалидитетом, како би им се помогло да процене нивое здравствене писмености потребне за неговатеље током различитих фаза неге старијих особа;
• преиспитивање вештина и компетенција здравствене писмености за неговатеље како би их саветовали и обучавали у складу са тим.

 Исход:

Бити у могућности да се процене вештине, здравствена писменост и компетенције потребне за неговатеље што помаже да се одлучи да ли одређени неговатељ има способност да се брине о старијим особама са коморбидитетом и/или високим нивоом сложености неге. Ова процена игра кључну улогу у одражавању и преиспитивању односа између здравствених радника како би се обезбедио континуитет у пруженој нези, тако да остаје подржка породици.

 Додатна вредност: 

Здравствена писменост за неговатеље помаже у пружању одговарајуће континуиране неге – формалне, менаџерске и бриге у односима – за старије особе са различитим нивоима зависности.

 Циљ и задаци: 

На основу стратегије немачког образовног сектора, све школе би требало да припреме ученике за дигиталну трансформацију. На државном нивоу, дигитално образовање и стратегије дигиталне писмености се преносе у оквир компетенција медијске писмености и у наставни план и програм.  

 Циљна група: 

Ученици

 Метод: 

Дигитално образовање и дигитална писменост служе као теме које се односе на све области које треба да буду обрађене у свим предметима од 1. до 13. разреда. Уз учење помоћу дигиталних алата, комуникације у дигиталном простору, заштите података и етике, ученици се уче да развијају критички став, да траже, упоређују и анализирају информације из различитих извора. 

 Исход: 

Коришћење здравља као предмета у оквиру компетенција и наставног плана и програма омогућава решавање здравствене писмености и истовремено штеди ресурсе.

 Додатна вредност: 

Школско образовање допире до све деце школског узраста. Здравствена писменост као део школског програма, укључујући медијску и дигиталну писменост, је обећавајућа стратегија за подршку свим младим људима у стицању знања и вештина потребних за приступ валидним здравственим информацијама, релевантним за њихово здравље и добробит.

 Подучавање дигиталног образовања и писмености кроз свеобухватне теме које се обрађују кроз различите предмете – Немачка

 Циљ и задаци: 

Здравствена писменост, укључујући критичко мишљење, се подучава кроз самосталан и обавезан школски предмет под називом “здравствено васпитање“. 

 Циљна група: 

Ученици основних и средњих школа.

 Метод:

У разредима 1.–6., здравствено васпитање се предаје као самостална компонента у групи предмета који се називају “студије животне средине“. Од 7.–9. разреда и општој средњој школи здравствено васпитање је самосталан предмет. Већ у нижим разредима ученици се уче да процењују информације и бирају валидне изворе информација. Затим се у вишим разредима уче да процењују информације користећи неколико критеријума. Касније их уче о поузданости информација, као и о разликама између лаичких и научних информација. Компетенције које се односе на здравље, као и медијска писменост и дигиталне вештине, подучавају се кроз свеобухватне теме које се провлаче кроз све школске предмете. 

 Исход:

Наставни план и програм побољшава способност деце и адолесцената да приступе валидним здравственим информацијама.

 Додатна вредност: 

Подучавање здравствене писмености као обавезног предмета има потенцијал да смањи разлике у здравственој писмености унутар школа.

 Настава здравствене писмености као обавезан школски предмет – Финска