Хијерархијски здравствени системи и препреке за активно учешће људи и здравствених радника могу ометати заједничко доношење одлука. Здравствена писменост олакшава активно учешће, дељење моћи и знања за доношење одлука уз информисани пристанак.

КОНТЕКСТ

Заједничко доношење одлука – при чему здравствени професионалци и пацијенти разговарају о могућим опцијама за негу и заједно доносе најбоље одлуке користећи доступне информације – је централно за оснаживање и аутономију пацијената. Ово подстиче истинске могућности за пацијенте да слободно бирају и доносе информисане одлуке о медицинским алтернативама и управљању бригом о себи.  

Повезано са побољшањем квалитета одлука, бољим знањем пацијената и перцепцијом ризика, заједничко доношење одлука у вези са лечењем и негом има потенцијал да смањи здравствене диспаритете између мање и више угрожених пацијената у смислу њихове здравствене писмености. Пацијенти који су информисани и изражавају приоритете доприносе побољшању здравствених исхода, који су сигурнији, исплативи и ефикаснији. 

ИЗАЗОВ

Хијерархијски здравствени системи и недостатак свести о могућности да појединци буду укључени у процесе доношења одлука представљају изазов.

Европско истраживање открива изазове када људи ступају у контакт са здравственим радницима. На пример, у Уједињеном Краљевству 23% пријавило је забринутост у вези са здравственим системом, 35% наводи потешкоће да се увери да их пружалац здравственог система правилно разуме, 25% наводи потешкоће у разговору са пружаоцем услуга док не схвате све што треба да знају, а 23% има потешкоћа у постављању питања пружаоцима услуга како би добили здравствене информације . Иако су неке од ових потешкоћа укорењене у ограниченој здравственој писмености пацијената, то се такође може односити на потешкоће здравствених власти да прерасподеле моћ и деловање.

Ограничена здравствена писменост повезана је са већим сукобом одлука између пацијената и здравствених радника, што може бити последица повезаности са потешкоћама у разумевању процена ризика од предложене неге. С обзиром да европска истраживања показују да 43% одраслих уочава потешкоће у процени предности и мана различитих опција лечења , очигледни су регионални изазови за истинско заједничко доношење одлука.

У процесу добијања информисаног пристанка од пацијента, информације о различитим опцијама лечења и њиховим ризицима, користима и трошковима би требало да буду саопштене на јасан, транспарентан и непристрасан начин. На основу својих индивидуалних приоритета и искустава, пацијенти би требало да буду у стању да одвагају користи лечења у односу на вероватне ризике и да избегну одлуке које не би донели да су били добро информисани и укључени. 

Штавише, да би се побољшало заједничко доношење одлука и придржавање терапије, потребни су различити приступи за људе са ограниченим нивоом здравствене писмености и за људе са високим нивоом здравствене писмености (тј. непридржавање може, с једне стране, бити ненамерно за пацијенте са ограниченим нивоом здравствене писмености док, с друге стране, бити намерно за пацијенте са високом здравственом писменошћу).

АКЦИЈЕ

Здравствена писменост охрабрује људе да истински учествују у заједничком доношењу одлука. Здравствени системи имају одговорност да обезбеде могућности за заједничко доношење одлука прилагођавајући своје процедуре потребама појединаца, да им дају глас, да признају њихову социјалну ситуацију и да равноправно сарађују са њима. С тим у вези, коришћење интеркултуралних медијатора у здравству могло би помоћи да се премости социо-културни јаз, да се изгради поверење у пружаоце здравствених услуга и да се олакшају односи за заједничко доношења одлука.

Појединци треба: Системи имају одговорност да:
  • да имају релевантне информације о њиховом здравственом стању и доступним опцијама за негу;
  • да имају информације о њиховом праву да буду саслушани и да учествују у доношењу одлука које утичу на њихово здравље и здравствену заштиту;
  • да идентификују и опишу своја очекивања, приоритете, жеље и потребе;
  • да размишљају о информацијама из своје личне перспективе и да процене шта одговара њиховим животима (прилике, приоритети);
  • да тражи појашњења када је то потребно;
  • да учествују у изради планова неге, да разговарају о алтернативним опцијама и да доносе заједничке одлуке.
  • обезбеде довољне количине информација за пацијенте, у потребним форматима;
  • олакшају пацијентово рефлексивно размишљање и постављање питања;
  • цене пацијенте (њихово знање, искуства итд.);
  • дистрибуирају моћ, стварајући међусобно разумевање и поверење, поштујући ставове, очекивања и вредности пацијената, користећи, ако је потребно, интеркултуралне здравствене медијаторе;
  • буду свесни разноликости пацијената и њихових јединствених потреба.

 

Добра пракса

Заједнички алати и смернице за доношење одлука – УК

 Циљ и задаци: 

Заједничко доношење одлука је заједнички процес у коме здравствени радник ради заједно са појединцем на доношењу одлуке о нези. То укључује избор тестова и третмана на основу доказа и индивидуалних приоритета, уверења и вредности.

 Циљна група: 

Кључна публика за помоћ при одлучивању Националног института за бригу и изврсност (NICE) су људи који се суочавају са тим одлукама (и њихови неговатељи, старатељи и рођаци по потреби) и практичари укључени у њихову бригу. Секундарна публика су организације које наручују или пружају негу (које могу укључивати помоћ при одлучивању у политикама и путевима), и добровољне организације и организације у сектору заједнице (које могу да их промовишу људима са којима раде).

 Метод: 

тачке одлучивања које су осетљиве на приоритете су тачке у којима су вредности и приоритети особе посебно важне. Они се јављају када:

Постоје две или више опција за испитивање, лечење или негу које дају сличне исходе, али:

  • имају различите врсте штете и користи које људи могу различито вредновати, или
  • практичност опција се разликује (на пример, избор је између лекова и хирургије, или се захтеви за праћење разликују), или
  • људи могу узети у обзир да укупни ризици од штете за било коју од опција лечења превазилазе укупну корист у поређењу са одсуством лечења.

Или

  • ►    Избор између опције испитивања, лечења или неге и опције “без лечења“ је фино избалансиран.

NICE помагала за одлучивање су развијена за различите третмане и опције неге које помажу да се:

  • саберу најбоље доступни докази који се односе на ефикасност, безбедност и практичне факторе који се односе на опције лечења или неге, и
  • представе те информације на начин који је људима који се суочавају са одлуком (и њиховим неговатељима, по потреби) лак за разумевање, уз подршку свог здравственог радника или лекара, тако да могу да одвагају опције за, против и компромисе .
     

 Исход: 

Помоћ при доношењу одлука омогућава људима да разговарају и деле информације. Ово осигурава да људи добро разумеју користи, штете и могуће исходе различитих опција. Заједничко доношење одлука охрабрује људе да доносе одлуке о лечењу и нези која је права за њих у том тренутку, укључујући избор да наставе са својим тренутним лечењем или да уопште не изаберу никакав третман.

 Додата вредност: 

Заједнички алати за доношење одлука омогућавају људима да одаберу у ком степену желе да се укључе у доношење одлука. Иако, понекад, неки људи више воле да не преузму активну улогу у доношењу одлука са својим здравственим радницима.

 Заједнички алати и смернице за доношење одлука – УК

  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page

Интеграција различитих домена знања пацијената и здравствених радника за заједничко доношење одлука у дискусији о лечењу – Финска

 Циљ и задаци: 

Интегрисање базе знања медицинског знања стручњака и искуственог знања пацијената приликом преговора о лечењу приликом сусрета током здравствене заштите.

Домени знања или “базени знања“ којима пацијенти и здравствени радници имају право да приступе су асиметрични: стручњаци имају приступ медицинским информацијама, док пацијенти имају приступ информацијама из сопственог искуства и живота, као што су симптоми, њихови приоритети и вредности.

 Циљна група: 

Здравствени радници.

 Метод:

  • распитивање о перспективи пацијента, као што су очекивања у вези са лечењем и његово укључивање у предлог лечења;
  • представљање опција а не само једне могуће алтернативе;
  • ако је потребно, препоручити одређену опцију ослањајући се на откривену перспективу пацијента и објашњавајући зашто се ова опција препоручује.

 Исход:

Пацијенти могу да упореде предложени третман са својим очекиваним решењима за лечење и да разумеју основе за препоруку лечења.

 Додата вредност: 

Очекивана побољшања у искуству пацијената о могућностима да утичу на сопствени третман и боље придржавање лечења.

  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page
Алати

Назад Модел пута здравствене писмености – Сједињене Државе

 Циљ и задаци: 

Модел пута здравствене писмености описује како се здравствена писменост развија дуж путање која омогућава појединцима да уз подршку других траже, ангажују се и дјелују на основу здравствених информација, како би управљали својим здрављем и били активно укључени у консултације здравственог система и доношење информисане одлуке. 

 Циљна група:

Пацијенти са хроничним стањем могу временом да развију вештине здравствене писмености и да своје вештине примене у пракси како би постали активнији у консултацијама здравственог система.

 Метод:

Метода подразумева развој знања, вештина и праксе здравствене писмености, акција здравствене писмености, способности у тражењу опција и информисаних и заједничких могућности у доношењу одлука.

 Исход: 

Примена пута здравствене писмености у пракси помаже да се идентификују мотивације и препреке за развој и практиковање вештина здравствене писмености, узимајући у обзир и карактеристике појединаца као и здравствених радника.

 Додатна вредност: 

Развијање пута здравствене писмености подржава људе да се више укључе у процесе здравственог система, укључујући информисано и заједничко доношење одлука.

Слика: Подржани пут здравствене писмености.

  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page