Процена веродостојности здравствених информација је велики изазов. Здравствена писменост и јасна комуникација из поузданих извора подржавају приступ валидним информацијама. 

КОНТЕКСТ

Здравствена информација би требало да буда тачна, релевантна, благовремена, ажурна и транспарентне. Сви људи би требало да имају једнаке могућности приступу и добијању информација. Требало би да је лако разумљива. 

Приступ валидним здравственим информацијама укључује могућност издвајања, поређења и анализе здравствених информација из различитих извора, тако да корисници имају истинску могућност да их разумеју и употребе. Ово доприноси знању и свести који су потребни појединцима да одлучују о избору неге, да самостално управљају здрављем.

Дигитална здравствена информација допуњује информације које пружају здравствени радници. Може да подржи разумевање људи и начине промоције њиховог здравља. Приступ валидним здравственим информацијама је такође важна заштитна мера, која делује као средство превенције против панике од болести.

ИЗАЗОВИ

У Европи, сваки четврти адолесцент има потешкоћа у процени веродостојности здравствених информација, као и у поређењу информација из различитих извора. Сваки пети адолесцент има потешкоћа у проналажењу информација у вези са здрављем које је лако разумети . Између 25-72% одрасле популације наводи потешкоће у процени поузданости здравствених информација . 

Проналажење информација ван мреже постало је све теже. Што се тиче дигиталних здравствених информација, сваки четврти Европљанин сматра да њихове националне власти не олакшавају проналажење информација без коришћења интернета, за разлику од сваког шестог Европљана који може да пронађе здравствене информације . 

Ваљаност информација се не односи само на њихову тачност, већ и на применљивост на нечији живот и тренутне потребе. Ограничена здравствена писменост за проналажење, разумевање, процену и коришћење информација отежава истински приступ поузданом знању, лишавајући појединце могућности да разумеју своје здравље, начине да га промовишу и одрже, као и када и како да потраже помоћ.

Приступ валидним здравственим информацијама је неопходан када се суочимо са брзим ширењем погрешних информација и дезинформација путем друштвених медија и других интернет алата и услуга. Овај феномен познат као “инфодемија“, заједно са ограниченом здравственом писменошћу, представља изазов појединцима да пронађу поуздане информације из поузданих извора, повећавајући ризик од непоштовања заштитних мера и касног приступа релевантној нези. Људи са ограниченом здравственом писменошћу чешће ће веровати информацијама са друштвених медија и пријатељима него здравственим властима и медицинским стручњацима. Заједнице погођене сиромаштвом више пате од дезинформација због нижег нивоа поверења у здравствене власти и пружаоце здравствених услуга, што, заједно са нижим нивоима имунизације против других распрострањених болести, доводи до панике због болести и недостатка приступа медицинским услугама.

Способност коришћења и разумевања бројева (тј. рачунање) игра важну улогу у начину на који се информације приказују и саопштавају. Међутим, сложеност нумеричких информација о здравственим ризицима и користима можда није увек лако разумљива. Узмите у обзир, на пример, нумеричке информације о ризицима и ефикасности лечења, предностима начина живота и нежељеним ефектима лекова. С тим у вези, многи људи, укључујући мање имућне, мање образоване и оне који пате од когнитивних или језичких потешкоћа, имају већу вероватноћу да доживе потешкоће

АКЦИЈЕ И ДОБРА ПРАКСА

Доступне информације требало би да деле поуздани извори. Приступ валидним здравственим информацијама подржава способност појединаца да траже и развију свеобухватно разумевање свог здравља. Способности процене валидности здравствених информација могу се развијати од малих ногу кроз школски наставни план и програм. Школско образовање здравствене писмености у свим земљама доприноси смањивању диспаритета на регионалном и глобалном нивоу.

 

Појединци треба:

Системи имају одговорност да понуде:
  • да траже и пронађу здравствене информације из различитих извора;
  • да упореде, синтетишу и процене здравствене информације из различитих извора;
  • да размишљају о корисности и применљивости информација из личне перспективе. 
  • информације на начин који обезбеђује приступ информацијама људима са различитим потребама, као што су они са сметњама у учењу или оштећењем слуха и вида;
  • лако доступне здравствене информације на свим релевантним језицима, кроз различите канале и у различитим форматима;
  • информације које су лаке за разумевање, културолошки осетљиве и емпатичне, коришћењем различитих стратегија комуникације;
  • ажуриране и валидне здравствене информације из поузданих извора;
  • информације које су релевантне и прилагодљиве свакодневном животу појединаца са различитим потребама.

 

Добра пракса

Назад Здравствена писменост за децу за промовисање здравих стилова живота – Румунија

Гојазност је један од најозбиљнијих изазова јавног здравља. Гојазност, као и пратеће болести, у великој мери се могу спречити ако се на њих делује од детињства. Спречавање гојазности код деце је стога приоритет.

 Циљ и задаци: 

“Бакина торба здравља. Здраве традиције за здраву децу“ Иницијатива је покренута у Јашију (Румунија) 2012. године. То је програм за подстицање здравог понашања у заједници кроз промоцију културних традиција, што укључује кампање у вртићима и школама за подстицање здравог понашања код деце и оригиналне образовне ресурсе засноване на научним доказима. Главни алат за учење је “Торба здравља“. Деца уче о елементима здравог начина живота уз помоћ магичне торбе, односно “Бакине торбе здравља“. Илустровано ликовима из народних прича (коза, три јарета, зли вук итд.); деца уче да препознају шта је добро, а шта лоше за њихово здравље. 

 Метод:

  • курсеви обуке за наставнике 2020-2021 да предају факултативни предмет “Бакина торба здравља“;
  • информативне кампање – на пример, кампања “Телесни ритмови: традиција и здравље“, у којој је учествовало 20.000 деце из округа Јаши;
  • радионице за децу, родитеље и наставнике;
  • увођење у школе факултативне обуке о здравом начину живота која је у септембру 2020. године довела до уписа 4.000 деце узраста од 5 до 10 година;
  • развој наставних материјала за обуку здравог понашања код деце;
  • Конференција “Превенција гојазности у детињству“, која се организује сваке године у Јашију, последњи пут је одржана у јуну 2021. године, а фокусирана је на “Гојазност деце током Ковид-19 – еволуција породичних навика“. Конференција је одржана онлајн и имала је говорнике из 10 земаља.

 Додатна вредност / Исход:

Иницијатива је усмерена на децу од 3-11 година и њихове породице и укључила је 100.000 деце. У 2021. години, преваленција гојазности код деце смањена је са 11% на 7% у граду Јаши.

Иницијатива је добила значајно међународно признање, посебно:

  • део је међународне мреже за превенцију гојазности код деце – Међународна мрежа и омладинска здравствена заједница младих EPODE (Ensemble Prévenons l'Obésité Des Enfants);
  • на Глобалном форуму за гојазност (Њујорк, 2012) додељена јој је прва награда за најбољу активност за превенцију гојазности код деце;
  • Европска заједница је наградила првом наградом – Здравственом наградом ЕУ 2020 – у категорији Градови здравог начина живота за најбољу иницијативу на нивоу заједнице (град Јаши) за промоцију здравих стилова живота.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page