Процена веродостојности здравствених информација је велики изазов. Здравствена писменост и јасна комуникација из поузданих извора подржавају приступ валидним информацијама. 

КОНТЕКСТ

Здравствена информација би требало да буда тачна, релевантна, благовремена, ажурна и транспарентне. Сви људи би требало да имају једнаке могућности приступу и добијању информација. Требало би да је лако разумљива. 

Приступ валидним здравственим информацијама укључује могућност издвајања, поређења и анализе здравствених информација из различитих извора, тако да корисници имају истинску могућност да их разумеју и употребе. Ово доприноси знању и свести који су потребни појединцима да одлучују о избору неге, да самостално управљају здрављем.

Дигитална здравствена информација допуњује информације које пружају здравствени радници. Може да подржи разумевање људи и начине промоције њиховог здравља. Приступ валидним здравственим информацијама је такође важна заштитна мера, која делује као средство превенције против панике од болести.

ИЗАЗОВИ

У Европи, сваки четврти адолесцент има потешкоћа у процени веродостојности здравствених информација, као и у поређењу информација из различитих извора. Сваки пети адолесцент има потешкоћа у проналажењу информација у вези са здрављем које је лако разумети . Између 25-72% одрасле популације наводи потешкоће у процени поузданости здравствених информација . 

Проналажење информација ван мреже постало је све теже. Што се тиче дигиталних здравствених информација, сваки четврти Европљанин сматра да њихове националне власти не олакшавају проналажење информација без коришћења интернета, за разлику од сваког шестог Европљана који може да пронађе здравствене информације . 

Ваљаност информација се не односи само на њихову тачност, већ и на применљивост на нечији живот и тренутне потребе. Ограничена здравствена писменост за проналажење, разумевање, процену и коришћење информација отежава истински приступ поузданом знању, лишавајући појединце могућности да разумеју своје здравље, начине да га промовишу и одрже, као и када и како да потраже помоћ.

Приступ валидним здравственим информацијама је неопходан када се суочимо са брзим ширењем погрешних информација и дезинформација путем друштвених медија и других интернет алата и услуга. Овај феномен познат као “инфодемија“, заједно са ограниченом здравственом писменошћу, представља изазов појединцима да пронађу поуздане информације из поузданих извора, повећавајући ризик од непоштовања заштитних мера и касног приступа релевантној нези. Људи са ограниченом здравственом писменошћу чешће ће веровати информацијама са друштвених медија и пријатељима него здравственим властима и медицинским стручњацима. Заједнице погођене сиромаштвом више пате од дезинформација због нижег нивоа поверења у здравствене власти и пружаоце здравствених услуга, што, заједно са нижим нивоима имунизације против других распрострањених болести, доводи до панике због болести и недостатка приступа медицинским услугама.

Способност коришћења и разумевања бројева (тј. рачунање) игра важну улогу у начину на који се информације приказују и саопштавају. Међутим, сложеност нумеричких информација о здравственим ризицима и користима можда није увек лако разумљива. Узмите у обзир, на пример, нумеричке информације о ризицима и ефикасности лечења, предностима начина живота и нежељеним ефектима лекова. С тим у вези, многи људи, укључујући мање имућне, мање образоване и оне који пате од когнитивних или језичких потешкоћа, имају већу вероватноћу да доживе потешкоће

АКЦИЈЕ И ДОБРА ПРАКСА

Доступне информације требало би да деле поуздани извори. Приступ валидним здравственим информацијама подржава способност појединаца да траже и развију свеобухватно разумевање свог здравља. Способности процене валидности здравствених информација могу се развијати од малих ногу кроз школски наставни план и програм. Школско образовање здравствене писмености у свим земљама доприноси смањивању диспаритета на регионалном и глобалном нивоу.

 

Појединци треба:

Системи имају одговорност да понуде:
  • да траже и пронађу здравствене информације из различитих извора;
  • да упореде, синтетишу и процене здравствене информације из различитих извора;
  • да размишљају о корисности и применљивости информација из личне перспективе. 
  • информације на начин који обезбеђује приступ информацијама људима са различитим потребама, као што су они са сметњама у учењу или оштећењем слуха и вида;
  • лако доступне здравствене информације на свим релевантним језицима, кроз различите канале и у различитим форматима;
  • информације које су лаке за разумевање, културолошки осетљиве и емпатичне, коришћењем различитих стратегија комуникације;
  • ажуриране и валидне здравствене информације из поузданих извора;
  • информације које су релевантне и прилагодљиве свакодневном животу појединаца са различитим потребама.

 

Добра пракса

Назад Здравствена писменост за неговатеље старијих особа са различитим нивоима зависности – Италија

 Циљ и задаци: 

анас се многим старијим особама са различитим нивоима физичких и/или менталних проблема помаже код куће. Потребна им је помоћ у значајном делу свакодневног живота, коју обично пружа члан породице или особа чији је то посао. У оба случаја, здравствена писменост неговатеља је од кључног значаја за гарантовање старијим особама приступа одговарајућим информацијама и нези, што укључује давање лекова, припрему и једење хране, помоћ у личној хигијени и подршку при приступу и сналажењу у здравственом систему (нпр. програмске посете здравственим радницима, физички прегледи, итд.). Многи породични и плаћени неговатељи немају потребан ниво здравствене писмености (когнитивне, друштвене способности) да би приступили информацијама потребним за бригу о старијим особама које зависе од њих, те да их разумеју и поступају на основу њих.

 Метод:

  • мерење нивоа здравствене писмености неговатеља у различитим окружењима, укључујући кућне услове и у контактима са здравственим системом;
  • процена нивоа здравствене писмености неговатеља у односу на ниво сложености неге потребне за помоћ старијим особама;
  • циљана обука за здравствене раднике који помажу старијим особама са инвалидитетом, како би им се помогло да процене нивое здравствене писмености потребне за неговатеље током различитих фаза неге старијих особа;
  • преиспитивање вештина и компетенција здравствене писмености за неговатеље како би их саветовали и обучавали у складу са тим.

 Исход:

Бити у могућности да се процене вештине, здравствена писменост и компетенције потребне за неговатеље што помаже да се одлучи да ли одређени неговатељ има способност да се брине о старијим особама са коморбидитетом и/или високим нивоом сложености неге. Ова процена игра кључну улогу у одражавању и преиспитивању односа између здравствених радника како би се обезбедио континуитет у пруженој нези, тако да остаје подржка породици.

 Додатна вредност: 

Здравствена писменост за неговатеље помаже у пружању одговарајуће континуиране неге – формалне, менаџерске и бриге у односима – за старије особе са различитим нивоима зависности.

  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page