Здравствена информација би требало да буда тачна, релевантна, благовремена, ажурна и транспарентне. Сви људи би требало да имају једнаке могућности приступу и добијању информација. Требало би да је лако разумљива. 

Приступ валидним здравственим информацијама укључује могућност издвајања, поређења и анализе здравствених информација из различитих извора, тако да корисници имају истинску могућност да их разумеју и употребе. Ово доприноси знању и свести који су потребни појединцима да одлучују о избору неге, да самостално управљају здрављем.

Дигитална здравствена информација допуњује информације које пружају здравствени радници. Може да подржи разумевање људи и начине промоције њиховог здравља. Приступ валидним здравственим информацијама је такође важна заштитна мера, која делује као средство превенције против панике од болести.

У Европи, сваки четврти адолесцент има потешкоћа у процени веродостојности здравствених информација, као и у поређењу информација из различитих извора. Сваки пети адолесцент има потешкоћа у проналажењу информација у вези са здрављем које је лако разумети . Између 25-72% одрасле популације наводи потешкоће у процени поузданости здравствених информација . 

Проналажење информација ван мреже постало је све теже. Што се тиче дигиталних здравствених информација, сваки четврти Европљанин сматра да њихове националне власти не олакшавају проналажење информација без коришћења интернета, за разлику од сваког шестог Европљана који може да пронађе здравствене информације . 

Ваљаност информација се не односи само на њихову тачност, већ и на применљивост на нечији живот и тренутне потребе. Ограничена здравствена писменост за проналажење, разумевање, процену и коришћење информација отежава истински приступ поузданом знању, лишавајући појединце могућности да разумеју своје здравље, начине да га промовишу и одрже, као и када и како да потраже помоћ.

Приступ валидним здравственим информацијама је неопходан када се суочимо са брзим ширењем погрешних информација и дезинформација путем друштвених медија и других интернет алата и услуга. Овај феномен познат као “инфодемија“, заједно са ограниченом здравственом писменошћу, представља изазов појединцима да пронађу поуздане информације из поузданих извора, повећавајући ризик од непоштовања заштитних мера и касног приступа релевантној нези. Људи са ограниченом здравственом писменошћу чешће ће веровати информацијама са друштвених медија и пријатељима него здравственим властима и медицинским стручњацима. Заједнице погођене сиромаштвом више пате од дезинформација због нижег нивоа поверења у здравствене власти и пружаоце здравствених услуга, што, заједно са нижим нивоима имунизације против других распрострањених болести, доводи до панике због болести и недостатка приступа медицинским услугама.

Способност коришћења и разумевања бројева (тј. рачунање) игра важну улогу у начину на који се информације приказују и саопштавају. Међутим, сложеност нумеричких информација о здравственим ризицима и користима можда није увек лако разумљива. Узмите у обзир, на пример, нумеричке информације о ризицима и ефикасности лечења, предностима начина живота и нежељеним ефектима лекова. С тим у вези, многи људи, укључујући мање имућне, мање образоване и оне који пате од когнитивних или језичких потешкоћа, имају већу вероватноћу да доживе потешкоће

Доступне информације требало би да деле поуздани извори. Приступ валидним здравственим информацијама подржава способност појединаца да траже и развију свеобухватно разумевање свог здравља. Способности процене валидности здравствених информација могу се развијати од малих ногу кроз школски наставни план и програм. Школско образовање здравствене писмености у свим земљама доприноси смањивању диспаритета на регионалном и глобалном нивоу.