Od svog osnivanja, Savet Evrope je prepoznao značaj istorije kao osnove za obrazovanje građana i građanki Evrope i njenu ulogu u premošćivanju razlika i zbližavanju ljudi. U vremenima kada se istorija suočava sa iskrivljavanjem, poricanjem nekih istorijskih činjenica i političkom zloupotrebom prošlosti, ključno je ponuditi prostor za otvorenu diskusiju o ulozi istorije u 21. veku.

Ovo je istaknuto tokom prvog dana Prvog godišnjeg Foruma za nastavu istorije „Mesta sećanja: prostori za učenje demokratije“ održanog danas u Beogradu.

Tobias Flessenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, poželeo je dobrodošlicu učesnicima i istakao da je Beograd jedan od evropskih gradova u kome se istorija oseća na skoro svakom ćošku. „Od rimskog doba, srednjeg veka, otomanskog doba, užasa svetskih ratova i nacističkih zločina, do kontroverzi našeg vremena, grad je prepun važnog istorijskog, kulturnog materijalnog i pejzažnog nasleđa. Beograd je stoga odličan izbor za održavanje ovog Prvog godišnjeg foruma o nastavi istorije. Aktivnosti Saveta Evrope u Srbiji pružiće podršku partnerima u obrazovanju, akademskoj zajednici, vladi i civilnom društvu da dobro iskoriste rezultate Foruma“, rekao je Flesenkemper.

„Razumevanje značaja demokratije zahteva sećanje i kritičko razumevanje istorije. Oni govore šta se dogodilo - i šta može da se desi - kada nema demokratije, nema ljudskih prava, nema poštovanja ljudskog dostojanstva drugih“, rekao je Matjaž Gruden, direktor za demokratsko učešće u Savetu Evrope.

Godišnji Forum za nastavu istorije ponudio je prostor u kojem su organi vlasti, nastavnici i nastavnice, kreatori planova nastave i učenja, akademici i drugi učesnici i učesnice mogli da podele svoje stavove i svoje prakse u pogledu podučavanja istorije sa ciljem razvijanja preporuka za unapređenje nastave istorije.

Ovom prilikom, prof. dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete Republike Srbije, izjavio je da je poznavanje istorije i pojmova u vezi sa istorijskim događajima veoma važno za razvoj, između ostalog, demokratske kulture naše omladine. Imajući to u vidu, on je rekao da je u Srbiji koncept programa nastave i učenja usmeren na ishode. „Na primer, istorija se izučava kao obavezan predmet u osnovnom, opštem srednjem i srednjem stručnom obrazovanju i obuci. Od 2008. godine uvedena su i specijalizovana gimnazijska odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju. A učenici imaju mogućnost da studiraju istoriju kao izborni program”. Takođe, kao važna tema koju treba pomenuti, Holokaust se izučava u okviru predmeta Istorija u osmom razredu osnovne škole, trećem ili četvrtom razredu srednje škole i odgovarajućim odeljenjima stručnih škola.

Aurora Ailinkai, izvršna direktorka Opservatorije za nastavu istorije u Evropi (OHTE) rekla je: „Iako se izveštaji Opservatorije u ovoj fazi fokusiraju na nastavu istorije u školama, takođe prepoznajemo važnost koju mesta sećanja imaju za razvoj istorijske svesti učenika van učionice, a sa njom i za veliku odgovornost koju nose u smislu jačeg uvažavanja građana za demokratiju i ljudska prava. Izveštaji Opservatorije će se baviti time u kojoj meri i na koji način su posete mestima sećanja u stvari uključene u nastavu istorije u školama država članica OHTE-a“.

Milan Stančić, prodekan za nauku na Filozofskom fakultetu, koji je domaćin Prvog godišnjeg Foruma za nastavu istorije, izrazio je veliko zadovoljstvo što je ova institucija, u saradnji sa Savetom Evrope, imala prilike da organizuje ovakav skup. „Filozofski fakultet u Beogradu je u javnosti odavno prepoznat kao mesto na kome se neguje sloboda misli, kritički polemiše o aktuelnim društvenim pitanjima, razvijaju nove ideje i pokreću različite građanske inicijative. Stoga, ključna ideja Foruma jeste da se otvori prostor za dijalog o značaju i ulozi istorije u savremenom okruženju, a posebno o pedagoškim potencijalima istorijski važnih lokacija“, rekao je Stančić.

Forum je okupio 70 učesnika i učesnica iz cele Evrope, koji imaju priliku da istraže ulogu istorijskih mesta kao obrazovnih alata koji podstiču razvoj kompetencija za demokratsku kulturu.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, rekla je da „Vremena u kojima smo, nažalost, svedoci rata na našem kontinentu i kontinuiranih napada na demokratiju zahtevaju više nego ikada da se ulaže u obrazovanje iz oblasti istorije, ali ne i da se održavaju postojeći narativi o dobru protiv lošeg, žrtve protiv počinioca, prava i pogrešna strana istorije, već oni narativi koji nude uvid u složenost i raznolikost istorijskih interpretacija, koji neguju sposobnost preispitivanja suprotnih, pa čak i konfliktnih narativa, teraju nas da za sobom ostavimo udobnost jedne istorijske istine i osnažuju istorijsko razmišljanje i višeperspektivnost.”

Učesnici i učesnice konferencije će imati priliku da istraže Mesta sećanja u Beogradu kroz četiri rute: Beogradska tvrđava, Staro sajmište, nasleđe Osmanlija i Jevreja i kontroverzna istorija i spomenici.

U ime irskog predsedavanja Komitetu ministara Saveta Evrope, NJ.E. Isolt Ficdžerald, ambasadorka Irske u Srbiji, rekla je: „Evropa ima veliku, ali i turbulentnu istoriju, i svaka zemlja ima teške, kontroverzne, a ponekad i tragične trenutke na koje treba da se osvrne – uključujući i moju zemlju, Irsku, koja ove godine obeležava 100 godina nezavisnosti. Sećanje nije uvek isto što i proslavljanje, a od suštinskog je značaja da možemo da razmišljamo, pamtimo i naučimo lekcije iz prošlosti, bez unošenja gorčine u sadašnjost.“

Organizaciju Foruma podržava zajednički projekat Evropske unije i Saveta Evrope „Kvalitetno obrazovanje za sve“.

 Publikacija: Kvalitetna nastava istorije u 21. veku (na engleskom i srpskom jeziku)

Više informacija