Prelazak stručnog usavršavanja na onlajn format, svojevrsna je digitalna transformacija rada javne uprave i prošlogodišnji rezultati pokazuju da je NAJU spremna za tu vrstu poduhvata, jedna je od poruka konferencije „Stručno usavršavanja službenika u doba pandemije – izazovi i naučene lekcije“, koju je ova institucija organizovala  uz podršku Programa Saveta Evrope „Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi – faza 2“, čiji je cilj unapređenje organizacije rada zaposlenih u lokalnoj samoupravi, kao i njihovo kontinuirano stručno usavršavanje.

Pandemija nije zaustavila stručno usavršavanje službenika jer se Nacionalna akademija za javnu upravu (NAJU), centralna institucija za profesionalni razvoj zaposlenih u javnoj upravi, uspešno prilagodila organizaciji obuka u onlajn formatu. Tokom 2020. godine, uprkos pandemiji i izmenjenim uslovima rada, kroz razne vrste stručnog usavršavanja prošlo je više od 12.500 hiljada službenika, što je skoro duplo više nego u 2019. godini, kada su obuke održavane isključivo u klasičnom formatu.

Otvarajući konferenciju, Dejan Miletić, v.d. direktora NAJU istakao je da se ova institucija na vreme reorganizovala i proces stručnog usavršavanja tokom pandemije uspešno prebacila u onlajn format.

„Da bi se uspešno nastavila reforma javne uprave, da bi se trajno promenilo ponašanje zaposlenih, treba da motivišemo službenike da se profesionalno razvijaju i da im to i omogućavamo, pružajući im programe obuka koje će biti dostupne na jedan klik na računaru ili kroz aplikacije na mobilnim telefonima“, rekao je Miletić, najavljujući da su sledeći koraci u radu NAJU razvoj mobilnih aplikacija za obuke, kao i drugih digitalnih alata.

Savet Evrope je od 2016.godine, zajedno sa partnerima u Srbiji – Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Stalnom konferencijom gradova i opština – posvećen procesu modernizacije i profesionalizacije javne uprave u Srbiji. O ulozi Saveta Evrope u ovom procesu govorila je i Snežana Samardžić Marković, direktorka Direktorata za demokratiju Saveta Evrope koja se, video porukom, obratila učesnicima.

„Kriza koju je izazvala pandemija bila je, ispostavilo se, katalizator modernizacije javne uprave. Povećala su se i očekivanja građana da će se mere i radne metode koje povećavaju pristupačnost javnim uslugamam zadržati čak i kad se vanredna situacija završi“, rekla je Samardžić Marković podsetivši na to da je javnom sektoru u Srbiji na usluzi i Centar za ekspertizu za dobru upravu Saveta Evrope, preko kog je moguće dodatno profesionalno usavršavanje službenika kao i razmena iskustava sa predstavnicima javnih sektora u zemljama članicama Saveta Evrope.

Predstavnik delegacije Evropske unije u Srbiji Martin Klauke istakao je da je profesionalni razvoj veoma važan deo procesa pristupanja Srbije EU jer njeno članstvo pretpostavlja profesionalnu i kompetentnu javnu upravu koja je jedina u stanju da pruži adekvatan kvalitet usluga građanima. „Do sada su se institucije u Republlici Srbiji prilično dobro prilagođavale novim okolnostima. Brojne obuke koje sprovodi NAJU u onlajn obliku podržavaju rečeno“, naglasio je Klauke i dodao da EU reformu javne uprave smatra fundamentalnom reformom i da je u ovaj proces u Srbiji do sada uložila više od 270 miliona evra.

Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu osvrnuo se na tri, po njemu, bitna elementa reforme javne uprave. Profesionalizacija javnog sektora je prema njegovom mišljenju ključna za razvoj javne uprave u Srbiji ali je takođe važno za građane u Srbiji da realizuju osnovna ljudska prava i slobode. „Drugo, Savet Evrope i Evropska unija rade u partnerstvu, zajedno sa Srbijom, da uspostave jedan službenički sistem koji se zasniva na zaslugama, i na centralnom i na lokalnom nivou. I treće, Nacionalna akademija za javnu upravu i proces akreditacije nastavljaju da pružaju neophodnu podršku ka jačanju efikasnosti službeničkog sistema, sa fokusom na veštine i kompetencije državnih službenika pripremajući ih tako za izazove tokom čitave njihove profesionalne karijere, poput izazova kakve smo videli poslednjih meseci vezanih za pandemiju“, istakao je Flesenkemper.

Čedomir Rakić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, rekao je da je ponosan na kolege u državnim organima i u jedinicama lokalne samouprave koji su prihvatili novu realnost, ne odustajući od mogućnosti da nastave da unapređuju svoja profesionalna znanja i tako pomognu i sebi i svojim kolegama da bolje prevazilaze probleme sa kojima su se suočili u novonastaloj situaciji. „I to je jedan od dokaza da je Srbija lider u elektronskoj upravi u regionu“, naglasio je državni sekretar Rakić.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Ivica Radović govoreći o izazovima pred kojima se ta institucija nalazi a koji su prouzrokovani pandemijom Kovida, istakao je da, u ovom trenutku, zahvaljujući interesovanju ključnih aktera i kreatora obrazovne politike postoji dobra prilika da se u Republici Srbiji digitalno obrazovanje trajno pomeri sa margina i postane ravnopravna komponenta nastave, učenja i vrednovanja u 21. veku.

U nastavku konferencije održana su dva panela na kojima je bilo reči o konkretnim rezultatima u procesu transformacije stručnog usavršavanja na digitalne formate, tokom kojih su se mogli čuti i iskustva polaznika, zaposlenih u javnoj upravi.

Kao najznačajniji rezultati Programa Saveta Evrope „Upravljanje ljudskim resursima u lokalnim samoupravama – faza 2“ izdvaja se to što je u 50 opština i gradova okončan jednogodišnji proces podrške uvođenju koncepta upravljanja ljudskim resursima (tzv „paketi podrške“ za lokalne samouprave), u 46 lokalnih samouprava usvojena je Deklaracija o ulozi i funkciji upravljanja ljudskim resursima, što je prvi lokalni dokument koji je zasnovan na Strategiji Saveta Evrope o inovaciji i dobroj upravi na lokalnom nivou dok je 90 opština i gradova donelo sopstvene programe za stručno usavršavanje.

Video poruka od Snežane Samardžić Marković, generalne direktorke Direktorata za demokratiju  

***

Program „Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi – faza 2“, vredan je 4 miliona evra i zajednički ga finansiraju Evropska unija i Savet Evrope a sprovodi Savet Evrope u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Stalnom konferencijom gradova i opština.