Унапређење заштите људских права, демократско и инклузивно друштво, загарантована слобода медија и говора, као и снажно и независно судство, морају остати приоритети владе Србије и њених партнера, упркос тешкоћама које са собом носи пандемија корона вируса. Захваљујући континуираним напорима српских власти на усклађивању са европским стандардима и значајној подршци партнера – Европске уније и Савета Европе, друга фаза програма “Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022” наставиће да се бави проблемима у овим областима, прилагођавајући се тренутној епидемиолошкој ситуацији. Ово је истакнуто на данашњем другом састанку Управног одбора заједничког програма ЕУ и Савета Европе.
Toбијас Флесенкемпер, шеф Мисије Савета Европе у Београду пожелео је добродошлицу учесницима и истакао значајну улогу институција држава корисница, партнера и актера цивилног друштва у спровођењу програма. „Желео бих да се захвалим институцијама Србије и Европскoj унији на изванредној сарадњи коју имамо током година. Канцеларија Савета Европе у Београду 2021. обележава 20 година рада. Захваљујући снажним партнерствима која смо изградили током две деценије, успели смо да остваримо значајне резултате и током прошле године, упркос изазовним околностима“, закључио је Флесенкемпер.
Овом приликом, Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције Републике Србије, рекла је да реформа у области владавине права представља једно од најважнијих питања за Србију и њене грађане. „Програм подршке Савета Европе и Европске уније обезбеђује суштинску експертизу неопходну за реформу правосуђа и владавину права, борбу против трговине људима и дискриминације, заштиту осетљивих група, као и за високе стандарде у области слободе медија и говора. Са нашим европским партнерима тежимо ка заједничком циљу да Србија као демократска, одрживо развијена и ефикасна држава постигне чланство у Европскoj унији“, нагласила је Јоксимовић.
Aмбасадор Сем Фабрици, шеф Делегације Европске уније у Републици Србији сагласан је да су јачање владавине права и заштита људских права приоритет за бољи живот грађана Србије. „Европска унија сарађује са свим релевантним актерима у Србији и међународним партнерима. Сарадња са Саветом Европе изузетно је важна, посебно кроз програм “Horizontal Facility“, како би се помогло у изради бољег законодавства, обучило више припадника органа реда, тужилаца и судија, али и обезбедила боља заштита жртава злочина“, рекао је амбасадор Фабрици.
Пилар Моралес, шефица Програмског одсека Генералног директората за програме Савета Европе истакла је посвећеност Савета Европе, заједно са Европском унијом, да настави да подржава Србију у њеним реформским процесима. „Флексибилност програма „Horizontal Facility“ омогућила је конкретне мере прилагођавања, предузете уз поштовање главног циља, а то је пружање подршке властима у обезбеђивању боље заштите права грађана Србије, у складу са европским стандардима, а посебно у овим изазовним временима“, закључила је она.
Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије рекла је да су, више него икада раније, људима данас потребне идеје на којима је основан Савет Европе. „Мир међу људима, дијалог, људска права и нова солидарност су једино чиме из глобалне пандемије можемо изаћи, са више саосећања и хуманости, а мање неправде и неједнакости. То дугујемо генерацијама које долазе после нас“, закључила је.
„Министарство правде постигло је значајан напредак у реформској агенди Републике Србије, показујући да је заједничка подршка Савета Европе и Европске уније кроз програм "Horizontal Facility" у протеклом периоду, неспорно важна на нашем путу до пуноправног чланства у ЕУ“, рекла је Јелена Деретић, помоћница министра правде Републике Србије, посебно истичући неке од циљева програма на пољу правосуђа. „Овај програм бави се недостацима правосуђа у Србији у сфери етике и интегритета, нуди несумњиву подршку у процесу јачања владавине права и ствара чврст темељ у даљем јачању ефикасности законодавних оквира Србије“, закључила је Деретић.
***
„Horizontal Facility II“ заједничка је иницијатива Европске уније и Савета Европе, основана са циљем пружања подршке Западном Балкану и Турској у усклађивању са европским стандардима.
Значајни резултати остварени су током друге године спровођења овог програма, упркос негативним ефектима пандемије COVID-19.
У области јачања независности и одговорности правосуђа, предузети су значајни напори за спречавање непримереног утицаја на појединачне судије и правосуђе у целини. Имајући у виду да се током пандемије значајно повећало коришћење дигиталног простора, програм је такође иницирао израду смерница за етичку употребу друштвених мрежа за судије и јавне тужиоце. Програм је пружио и значајну подршку унапређивању процеса извршавања пресуда Европског суда за људска права, а урађен је и први нацрт Стратегије развоја система извршења кривичних санкција за период 2021-2027. Посебан акценат стављен је на заштиту осетљивих и рањивих категорија, као што су малолетници, жене, стари и лица са менталним сметњама.
Када се ради о слободи изражавања и медија, значајни допринос дат је едукацији судија, тужилаца, адвоката, полицијских службеника и јачању њихових капацитета да штите и гарантују слободу изражавања и слободу медија, у складу са европским стандардима, са посебним фокусом на безбедности новинара. Велика пажња посвећена је и доступности медијског садржаја особама са инвалидитетом, медијској писмености и плурализму.
У оквиру борбе против дискриминације, иницијативе су укључивале промоцију различитости и равноправности у Србији, кроз подршку институцији Повереника за заштиту равноправности у вези са праћењем говора мржње у медијима и пружање ескпертизе са циљем јачања капацитета локалних власти за укључивање ЛГБТИ права у њихове политике и подзаконске акте. Када се ради о превенцији и борби против трговине људима у Србији, програм је допринео едукацији различитих група професионалаца (судија, тужилаца, студената правног факултета, инспектора за рад, просветних саветника) и јачању њихових капацитета да препознају трговину људима, пруже помоћ и заштиту жртвама. Са циљем обезбеђивања квалитетног образовања за све, фокус је био на обуци предавача из свих 60 школа у Србији које учествују у програму, као и на регионалној размени студената из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.