Zaštita slobode izražavanja i slobode medija je u vreme pandemije od vitalnog značaja. U skoro svim evropskim državama već skoro dva meseca, ljudi žive u uslovima izolacije, što je imalo ozbiljnog uticaja na ekonomije, porodice i svakodnevni život. U ovakvim okolnostima smo se, više nego inače, oslanjali na medije kako bismo dobili vesti i informisali se o krizi izazvanom COVID-19, o tome kako da zaštitimo sebe i naše porodice, o širim implikacijama epidemije, kao i da bi smo ocenili rešenja naših vlada i svetske zajednice.

Kriza je pojačala potrebu ljudi za pristupom pouzdanim vestima kojima se može verovati, što je već samo po sebi izazov s obizirom na ogroman broj digitalnih informacija, i neselektivnu upotrebu različitih komunikacionih alata i izvora vesti, uz prateći fenomen informacijskog poremećaja. Novinari su odlučno reagovali u želji da ispune svoju, sada, povećanu ogovornost u odnosu na informisanje javnosti i prevazilaženje zdravstvenih i drugih rizika koji su nastali kao posledica virusa.

Rad Saveta Evrope u oblasti slobode izražavanja fokusiran je na četiri glavna segmenta - medijsku politiku i regulativu, uticaj digitalnih tehnologija na slobodu izražavanja, medijsku i informacionu pismenost i bezbednost novinara - čime se, uzevši u celini, podstiče medijsko okruženje koje je povoljno za nezavisno, slobodno, bezbedno i kvalitetno novinarstvo. Sledeći brzinu dubokih promena u medijskom okruženju koje su rezultat uvođenja digitalnih tehnologija svaki od navedenih segmenata se suočava sa velikim izazovima.

Prelaz sa tradicionalnih medija na internet platforme, počev od društvenih medija i pretraživačkih platformi do aplikacija za prenos poruka koincidira s pojavama kao što su dezinformacije na internetu, govor mržnje i izborne manipulacije, što za ishod ima gubitak poverenja u medije, struku i demokratske institucije. Stoga je regulisanje sve prisutnijih novih medija, izjednačavanje pravila igre za sve, jačanje etabliranih novih aktera i osnaživanje pouzdanih, verodostnojnih novih izvora postao imperativ. U studiji Saveta Evrope Medijske slobode, regulacija i poverenje predlaže se primena sistemskog pristupa u rešavanju odsustva reda u informisanju, i poziva se na proaktivan pristup sa ciljem da novi okviri regulacije, koregulacije i samoregulacije medija promovišu, a ne podrivaju, demokratiju i ljudska prava, kao i da se njihovi standardi adekvatno i pravilno ažuriraju u skladu sa savremenim izazovima.

U danjašnjem društvu, algoritmički sistemi i alati veštačke intiligencije imaju sve veću ulogu u načinu na koji se prikupljaju, obrađuju i koriste informacije. U svojoj Preporuci o uticaju algoritmičkih sistem na ljudska prava , Savet Evrope poziva sve države da korišćenjem, razvojem ili nabavkom ovih metoda ne krše ljudska prava. Pored toga, države imaju obavezu da kroz svoja regulatorna tela ustanove delotvorne i predvidive zakone, regulatorne i nadzorne okvire za sprečavanje, otkrivanje, zabranu i rešavanje kršenja ljudskih prava, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Još jedna studija detaljno govori o Implikacijama alata veštačke intiligencije na slobodu medija i izražavanja, formulišući više preporuka kojima se pomaže relevantnim akterima da prepoznaju mogućnosti digitalnih tehnologija, da spreče i ublaže potencionalno negativne posledice. U sadašnjem kontekstu diverzifikacije i segmentacije medija, u studiji Medijska pismenost za sve (MIP) se daju primeri kako lokalni mediji mogu promovisati i medijsku pismenost i kako takve aktivnosti mogu jačati učešće marginalizovanih zajednica u medijskom okruženju i javnom diskursu. Studija, Podrška kvalitetnom novinarstvu kroz medijsku i informacionu pismenost, pruža medijskim akterima i edukatorima država članica vredan pregled programa i projekata u oblasti Medijske i infomacione pismenosti kojima se može ukazati pojedincima svih uzrasta i porekla na vrednost kvalitetnog novinarstva i i nudi interesantna rešenja za početno prilagođavanje ili dalji razvoj inicijativa, programa i projekata MIP kojima se podržava kvalitet u novinarstvu na čitavom kontinentu.

Opšti i sveukupni pristup Saveta Evrope zaštiti slobode izražavanja počinje i svodi se na bezbednost novinara. Ovo ostaje jedan od ključnih izazova medijskog okruženja, kako je naglašeno u upozorenjima Platforme za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara. Preporuka CM/Rec(2016)4 o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih aktera, sadrži detaljne smernice za sprečavanje krivičnih dela protiv novinara, mere zaštite, zahteve za delotvorno krivično gonjenje, kao i smernice za podizanje nivoa svesti o ovom problemu – ali pokazalo se da nije dovoljno primenjivana. Kao rezultat toga, situacije se u ovom pogledu pogoršala poslednjih godina.

Kada je reč o najtežim pretnjama prema novinarstvu i novinarima, treba reći da se u ovom trenutku u pritvoru nalazi 107 novinara, kao i da postoji 22 slučaja nerazjašnjenih ubistava novinara čije ubice su i dalje nekažnjenje. Postoji nada da zajednički napori na nivou cele Evrope mogu promeniti ovu zabrinjavajuću satistiku i izvesti počinioce pred lice pravde, uključujući na primer i u slučaju još uvek nerazjašnjenog ubistva malteške istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije.

U dokumentu Delovanje za zaštitu novinara i drugih medijskih aktera, Savet Evrope poziva države članice da usvoje nacionalne akcione planove za sprovođenje međunarodnih standarda u praksi.

Sa izbijanjem pandemije COVID-19, izazovi za medijsko okruženje su dobili novu dimenziju i postali akutniji. Tražeći načine da zaštite svoje stanovnike od ove opasnosti, mnoge države su usvojile mere koje neizbežno utiču na prava i slobode koje su integralni deo demokratskog društva. Iako su delotvorne mere u ovakvo vreme neizbežne, mere koje preduzimaju države ne smeju podrivati osnovne evropske vrednosti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Takve mere ne smeju opstati na snazi i posle krize.

U tom cilju, Komitet eksperata Saveta Evrope za medijsko okruženje i reformu (MSI-REF) je objavio Izjavu o slobodi izražavanja i informacija u kriznim situacijama u kojoj se naglašava uloga pouzdanog novinarstva i nezavisnih medija, kao i neograničenog pristupa informacijama u pružanju tačnih i pouzdanih vesti i informacija i borbi protiv glasina i dezinformacija. Prema mišljenu eksperta, sloboda izražavanja, nezavisnost medija i otvorena razmena mišljenja, umesto kontrolisnja informacija, će nam omogućiti da prevaziđemo veliki izazov sa kojim se suočavaju naše zemlje. Komesarka za ljudska prava je takođe naglasila da “Mere u borbi protiv dezinformacija o COVID-19 ne smeju podrivati slobodu medija". Internet stranica Media in times of a health crises (Mediji u vreme zdravstvene krize) je kreirana za objavljivanje i grupisanje relevatnih tekstova i smernica Saveta Evrope.