Назад Годишње саветовање судија Републике Србије

Годишње саветовање судија Републике Србије

Више од хиљаду судија из свих судова у Србији окупило се на Годишњем саветовању судија Репбулике Србије у Врњачкој Бањи 23. и 24. маја. Јанош Бабић, шеф Канцеларије Савета Европе у Београду, истакао је у уводном обраћању континуирану подршку Савета Европе реформским процесима у Србији. Господин Бабић је указао да се ове године обележава 75 година постојања Савета Европе и 20 година од како је Србија рафтификовала Европску конвенцију о људским правима, која је камен темељац заштите људских права која се гарантују свим грађанима и грађанкама држава чланица Савета Европе.


 

На саветовању је одржано неколико пленарних заседања и више специјализованих панел дискусија које су се тицале кривичне, грађанске и управне материје, као и панел дискусије посвећене темама из домена Високог савета судства (ВСС). Једна од панел дискусија која је привукла посебну пажњу учесника и учесница је била дискусија на тему „Непримерен утицај на рад судија“ у којој је уз подршку пројекта „Унапређивање заштите људских права у Србији“ учествовао судија Европског суда за људска права изабран испред Србије, Бранко Лубарда. Судија Лубарда је дао темељан приказ релевантне праксе Евроспког суда за људска права о овом питању, док су остале панелисткиње, чланице ВСС, представиле релевантну праксу овог тела.

Подршка учешћу судије Лубарде на Годишњем саветовањеу судија је део ширих напора пројекта „Унапређивање заштите људских права у Србији“ да унапреди вертикални дијалог између домаћег правосуђа и Европског суда за људска права. Пројекат је део заједничког програма Европске уније и Савета Европе Horizontal Facility за Западни Балкан и Турскукоји спроводи Савет Европе


 

Врњачка Бања 23-24. мај 2024.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page

Kancelariju Saveta Evrope u Beogradu je otvorio generalni sekretar 16. marta 2001. godine, kao mesto kontakta za saradnju sa tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom koja je podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Rad na zajedničkim projektima je već bio u toku. Od tada više nije ni prekidan.

 

Srbija je postala 45. članica Saveta Evrope u aprilu 2003. godine, što je predstavljalo događaj koji je bio prirodna posledica velikih političkih promena koje su se odigrale u jesen 2000. godine i koje su omogućile Srbiji da zauzme mesto koje joj pripada među demokratskim državama Evrope.

 

Preko Kancelarije u Beogradu, Savet Evrope nastavlja da pomaže zemlji u procesu demokratskih reformi i evropskih integracija. Poslednjih godina, Kancelarija je, u bliskoj saradnji sa vlastima u Srbiji, podržala reforme demokratskih institucija, vladavinu prava, ljudska i manjinska prava, uključujući prava Roma i LGBTI zajednica, lokalnu i regionalnu samoupravu. Kancelarija je takođe pomagala u saradnji vezanoj za ekonomska, socijalna, kulturna, naučna, pravna i administrativna pitanja i u očuvanju i daljem ostvarivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. I nastavlja to da čini.

           
75 godina Saveta Evrope


 

PROGRAM "HORIZONTAL FACILITY"

Liflet Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu