Svake godine, povodom Međunarodnog dana Roma i Romkinja,  vlade svih zemalja članica bivaju podsećane na neophodnost da se unaprede životni uslovi velikog broja osiromašnih i marginalizovanih Roma i Romkinja u Evropi, kao i da moraju da se preduzmu mere za borbu protiv diskriminacije sa kojima se romska zajednica susreće. Ovaj poziv bi ove godine  trebalo da odjekne puno jače jer, zbog  uslova u kojima žive  koji su ispod svakog standarda u segregiranim naseljima u celoj Evropi,  Romi predstavljaju jednu od najranjivijih grupa u trenutnoj situaciji izazvanoj pandemijom COVID-19.

U mnogim mestima u Evropi, Romi još uvek nemaju pristup čistoj vodi i sanitarnim uslovima. To znatno otežava mogućnost za primenu važnih higijenskih mera u kućama sa mnogo članova. Vlade nekih zemalja, kao što je Slovačka, zahtevaju od lokalnih vlasti da Romima obezbede neograničen pristup čistoj i tekućoj vodi. Ove osnovne mere moraju što brže da se realizuju, i od strane lokalnih i od regionalnih vlasti, u svim delovima Evrope, gde god Romi nemaju  pristup osnovnim sanitarnim uslovima i vodi.

Dodatno je zabrinjavajuće pitanje pristupa zdravstvenoj zaštiti onih osoba koje žive u neformalnim i segregiranim naseljima, što potencijalno otežava situaciju, posebno mnogobrojnim Romima koji još uvijek nemaju lične dokumente i zdravstveno osiguranje.

Ostala goruća pitanja sa kojima se veliki broj Roma u trenutnoj krizi suočava se odnose na gubitak izvora dnevnog prihoda i smanjen pristup socijalnim davanjima, što je često otežano i karantinskim merama. To bi moglo da dovede do toga da se ljudi suoče sa ozbiljnim poteškoćama u ispunjavanju čak i najosnovnijih potreba, uključujući i prehranu. Sa zatvaranjem škola, u kojima deca iz siromašnih porodica često dobijaju jedine adekvatne, hranljive obroke, problem je očigledno postao sve teži.

Putujući narodi , koji u nekoliko zapadnoevropskih zemalja dugo trpe zbog nedostatka lokacija na kojima mogu da se zaustave, se sada takođe mogu suočiti sa nerešivom situacijom za vreme karantina i izolacije. Iako su neke vlasti, na primer u Belgiji i Velsu, zatražile od opština da putujućim narodima obezbede pristup lokacijama na kojima mogu da borave tokom trajanja pandemije,  vidimda su se problemi pojavili na drugim mestima. Obaveštena sam, na primer, da na nekim lokacijama za zaustavljanje u Francuskoj, putujući narodi  nisu mogli da dobiju pristup struji i vodi jer su vlasnici tih mesta odsutni zbog izolacionih mera. Takođe je od presudne važnosti da se  zaustave sva prinudna iseljavanja  tokom čitavog trajanja krize.

Da stvar bude još gora, obaveštena sam da su u kontekstu pandemije COVID-19., Romi okrivljavani i mete su govora mržnje na različitim mestima.  Tako u Bugarskoj, na primer, neki političari i mediji se prema Romima odnose kao prema pretnji javnom zdravlju i po toj osnovi traže posebne mere za Rome. Lokalne vlasti su postavile policijske kontrolne punktove oko romskih naselja radi primene karantina, a na jednom mestu su postavile i ogradu oko romskog naselja radi lakše kontrole kretanja. Iako ove akcije imaju za cilj  da se osigura pridržavanje pravila izolacije i mogu da budu opravdane u postojećim okolnostima, one se ne mogu selektivno primenjivati prema ljudima, ni u potpunosti ni delimično, na osnovu etničke pripadnosti.

Pozivam vlade da propisuju i primenjuju one krizne planove koji će obezbediti da Romi i putujući narodi  dobiju isti nivo informacija kao i drugi, kao i pristup osnovnim sanitarnim uslovima - pre svega čistoj vodi - kako bi bili spremni da se izbore sa pandemijom. Nevladine organizacije, aktivisti i aktivistkinje, zdravstvene medijatorke i medijatori,  lideri i liderke u zajednici - čiji je rad u informisanju, praćenju stanja i ispunjavanju osnovnih potreba neophodan u ovim teškim vremenima - ne mogu da budu ostavljeni da se sami bore sa ovom situacijom. Oni moraju da dobiju sredstva i podršku od vlasti. Vlasti takođe, trebaju   obezbediti jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, bez obzira na mesto prebivališta i njihov pravni status licima  kojima je to potrebno.

U ovoj situaciji nema mesta za govor mržnje i diskriminatorne mere koje samo pojačavaju strahove i podele u svakom društvu. Ono što nam je potrebno za prevazilaženje pandemije jeste jedinstvo i solidarnost.