Srbija je u proteklih pet godina napredovala u sprovođenju svojih obaveza iz Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima (ECRML), ali bi trebalo promovisati dvojezično obrazovanje, proširiti upotrebu manjinskih jezika u medijima, a nacionalni saveti nacionalnih manjina ojačati, naveo je Komitet eksperata ovog sporazuma Saveta Evrope u svom novom izveštaju koji pokriva situaciju do oktobra 2022.

Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima stupila je na snagu u Republici Srbiji 2006. godine. Ona se odnosi na albanski, bosanski, bugarski, bunjevački, hrvatski, češki, nemački, mađarski, makedonski, romski, rumunski, rusinski, slovački, ukrajinski i vlaški. Izveštaj sadrži snimke stanja svakog od ovih jezika i procenjuje da li je došlo do poboljšanja, pogoršanja ili nema promene.

Sve u svemu, navodi Komitet, Srbija je napredovala u primeni Povelje o jeziku. Komitet sa zadovoljstvom konstatuje da je proces uvođenja manjinskih jezika u službenu upotrebu nastavljen i ubrzan. Iako ove odluke predstavljaju napredak za pohvalu, navodi se, dodatne opštine u kojima se tradicionalno koriste jezici manjina, uključujući romski i ukrajinski, još uvek moraju da ih uvedu u službenu upotrebu.

Obrazovanje na manjinskom jeziku na različitim nivoima organizovano je na albanskom, bosanskom, bugarskom, hrvatskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku. „Radi veoma dobro i dovodi do dobrih rezultata“, kaže se u izveštaju. Nekoliko manjinskih jezika se u okviru izbornog predmeta/programa „maternji jezik sa elementima nacionalne kulture“ uči samo dva časa nedeljno, a Komitet je svestan da u ovoj situaciji učenici ne stiču znanje manjinskog jezika. Neki manjinski jezici se uopšte ne koriste na određenim nivoima obrazovanja. U određenim slučajevima postoji nedostatak dostupnosti i kontinuiteta obrazovanja na jeziku manjina u predškolskom, osnovnom i srednjem nivou. Da bi se otklonili ovi nedostaci, postoji potreba za proširenjem i/ili obezbeđivanjem dvojezičnog obrazovanja, jer je to jedini model u Srbiji koji ispunjava minimalne zahteve Povelje.

Što se tiče obrazovanja odraslih, ne postoji sertifikovano obrazovanje odraslih ni za jedan manjinski jezik koje organizuju vlasti, osim za mađarski.

Većina manjinskih jezika korišćena je u krivičnim i građanskim sudskim postupcima, ali ne iu postupcima koji se tiču upravnih stvari. Takvu upotrebu treba podsticati.

Osim mađarskog, manjinski jezici se ne koriste u kontaktima sa i od strane lokalnih ogranaka nacionalnih vlasti. Na nivou opština, ovi jezici se u određenoj meri koriste u komunikaciji sa lokalnim vlastima.

Manjinski jezici se koriste u javnim i privatnim televizijskim i radio programima. Uprkos pozitivnoj ukupnoj slici, Komitet ponavlja svoju prethodnu preporuku da se produži trajanje programa na jezicima manjina, da se emituju redovnije i da se uključe sadržaji različitih žanrova koji su privlačni različitim generacijama. Vlasti Srbije treba da izrade, za svaki manjinski jezik, sveobuhvatan medijski plan za emitovanje, kaže Komitet. U ponudu treba uključiti nove medije. Privatni/lokalni mediji koji se često menjaju stvaraju nesigurnost za promociju manjinskih jezika.

Vlasti su podržale značajan broj kulturnih aktivnosti na svim jezicima manjina.

Budžetski i kadrovski kapaciteti nacionalnih saveta nacionalnih manjina treba da budu znatno ojačani kako bi se manjinski jezici efikasno promovisali u javnom životu i u potpunosti obavljala uloga savetodavnih tela o politici manjinskih jezika u skladu sa Poveljom.

Postoji potreba da se sadržaj o svakom manjinskom jeziku i njegovoj kulturi uključi u nastavne planove i programe, obuku nastavnika i obrazovne materijale u redovno obrazovanje i podstakne masovne medije da podignu svest o tome u izveštavanju i obuci novinara.

Peti evaluacioni izveštaj Komiteta eksperata Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima zasnovan je na informacijama koje su dali vladini i nevladini izvori, uključujući i one dobijene tokom njegove posete Srbiji u oktobru 2022.

Izveštaj o proceni je objavljen zajedno sa komentarima nadležnih.

* * *

Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima je konvencija Saveta Evrope osmišljena da zaštiti i promoviše tradicionalne regionalne ili manjinske jezike država potpisnica i omogući govornicima ovih jezika da ih koriste u privatnom i javnom životu. Njegovo sprovođenje nadgleda nezavisni Komitet eksperata. Ugovor je stupio na snagu 1. marta 1998. i sada je na snazi u 25 država.