vesti

Назад Slavljenje bogatstva različitosti

Slavljenje bogatstva različitosti

Međunarodni dan Roma i Romkinja sada već tradicionalno obeležen je u partnerskim opštinama i gradovima na zajedničkom programu Saveta Evrope i Evropske unije ROMACTED II – promovisanje dobrog upravljanja i osnaživanja romske zajednice na lokalnom nivou.

Obeležavanjem 8. aprila Međunarodnog dana Roma proslavljaju se romska kultura, istorija i jezik, ali se istovremeno podseća i ukazuje na činjenicu da se Romi i Romkinje širom sveta nalaze u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na većinsko stanovništvo u gotovo svim oblastima društvenog života, kao i da su i dalje izloženi diskriminaciji i duboko ukorenjenoj socijalnoj isključenosti.

U okviru proslave 8. aprila u partnerskim opštinama i gradovima organizovan je niz aktivnosti kako bi se ukazalo na značaj uključivanja svih članova društva i kako bi se slavila različitost.

Romska zastava se zavijorila na zgradama opština, odnosno gradskih kuća u Kostolcu, Kragujevcu, Lebanu, Nišu, Zvezdari, Zaječaru, Subotici i Vrnjačkoj Banji, kao i u Mesnim zajednicama u Subotici, Pirotu i Vrnjačkoj banji, ali i u kulturnim centrima Roma u Apatinu i Pirotu. Takođe, Tvrđavski most u Nišu je bio u bojama Romske zastave.  


 

U okviru proslave Dana Roma i Romkinja predstavljeni su rezultati tj. realizovani prioriteti koje je prepoznala i predložila romska zajednica u okviru ROMACTED programa u Subotici i Aleksincu.

Tradicionalni prijemi u čast Roma i Romkinja koji okupljaju članove i članice Lokalnih akcionih grupa, predstavnike/ce romskih organizacija, pedagoške asistente, a održani su u Aleksincu, Apatinu, Kostolcu i Subotici.

Obeležavanje Dana Roma u Baču je simbolično održano na ulicama Vajske, najvećeg romskog naselja, gde se sa decom različitih uzrasta razgovaralo na temu romske istorije i kulture, a zatim su deca crtala romsku zastavu.

Kao i svake godine u gradskoj opštini Kostolac organizovan svečani defile ulicama Kostolca, a zatim je usledio program u pozorišnoj sali Doma kulture, gde su dodeljene povelje i zahvalnice predstavnicima opštine i grada Požarevca, predstavnicima drugih značajnih institucija i lokalnim organizacijama civilnog društva. Nakon toga je održan kulturno umetnički program koji je bio sastavljen od pevanja, recitovanja i spleta igara romskog kulturnog folklornog ansambla.


 

U Kragujevcu je Svetski dan Roma obeležen  svečanom akademijom gde su dodeljene zahvalnice svim relevantnim akterima i održan je koncert narodnog orkestra Nenada Milanovića Pegija.  Pored toga od 4. aprila do 8. aprila je održana manifestacija Romsko kulturno proleće u okviru koje otvorena izložba „Poznati Romi sveta“ u Narodnoj biblioteci, kao i razgovor na temu kulturne baštine Roma u Srbiji.

U Kulturnom centru Roma u Pirotu u najvećem romskom naselju Rasadnik organizovana je proslava 8. aprila kroz niz manifestacija koje su započele 4. aprila organizovanjem kulturno umetničkog programa, kao i radionice na temu značaja romske kulture u umetnosti sa učenicima OŠ, a nastavilo se tradicionalnim okupljanjem članova i članica Lokalne akcione grupe 8. aprila.

U Subotici, u saradnji sa OŠ "Matko Vuković" na Otvorenom univerzitetu organizovan je raznovrstan kulturno-umetnički program u okviru kog su đaci ove škole približili svojim vršnjacima, roditeljima i gostima kulturu, običaje, jezik i istoriju ovog naroda. Tom prilikom otvorena je izložba radova učenika i učenica osnovnih škola na temu „Bogatstvo različitosti.“

U gradskoj opštini Zvezdara u Mesnoj zajednici Lipov Lad organizovano je javno slušanje monodrame „Samo Bog zna“ uz muzičku pratnju.

Osmi april je proglašen za Svetski dan Roma 1990. godine na četvrtom romskom kongresu Međunarodne romske unije (IRU) u Serocku, Poljskoj u znak sećanja na prvi Međunarodni kongres Roma, koji je održan 1971. u Londonu. Na tom prvom međunarodnom okupljanju ustanovljeni su romska himna „Đelem, đelem“, kao i zastava plavo-zelena dvobojnica sa crvenim točkom u sredini. Plava boja je simbol neba, slobode i bezgraničnog prostranstva, zelena predstavlja travu, put, život obeležen putovanjima, dok crveni točak označava simbol stalnog kretanja.


 

Srbija 8. april 2024.
  • Diminuer la taille du texte
  • Augmenter la taille du texte
  • Imprimer la page
Integracija Roma - faza III

O PROJEKTU

Integracija Roma[1] – Faza III je zajednički projekat Evropske Unije i Saveta Evrope. Cilj projekta je osnaživanje kapaciteta Vlada, na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, da efektivno adresiraju višestruke izazove sa kojima se suočava romska zajednica kroz implementaciju sveobuhvatnih javnih politika. Ove politike uključuju kritične oblasti poput stanovanja, zapošljavanja, obezbeđivanja ličnih dokumenata, kao i zelenu i digitalnu tranziciju.

Projekat će pomoći progresivnu implementaciju na Zapadnom Balkanu „EU Strateškog okvira za ravnopravnost, inkluziju i participaciju Roma 2020 - 2030“; Deklaracije partnera sa Zapadnog Balkana o integraciji Roma u procesu pridruživanja EU (Poznanska Deklaracija 2019) i pratećim obavezama sa kojima su se saglasile Vlade na godišnjim ministarskim sastancima i koje su odobrene u okviru Berlinskog samita; kao i napredak u ostvarivanju obaveza vezanih za inkluziju Roma u okviru pregovaračkog poglavlja 23. Projekat će osigurati i da potrebni kapaciteti budu osnaženi na centralnom nivou za implementaciju, budžetiranje, praćenje i izveštavanje, kao i da saradnja sa lokalnim nivoom bude ojačana i usklađena sa svim elementima EU politika za inkluziju Roma. 

Projekat će biti fokusiran na tri oblasti podrške:

  1. Adresiranju romskih pitanja u relevantnim javnim politikama i borbi protiv anticiganizma;
  2. Podršci socio-ekonomskoj integraciji Roma i ravnopravnosti Roma u oblasti stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja, zdravlja, obezbeđivanja ličnih dokumenata, i zelene i digitalne tranzicije;
  3. Osnaživanju institucionalnih kapaciteta za rešavanje poteškoća sa kojima se suočavaju Romi u regionu.

Specifični ishodi planirani ovim projektom su:

(1) Adresiranje romskih pitanja u relevantnim javnim politikama i borbi protiv anticiganizma:

  • Anticiganizam je prepoznat i adresiran kroz politike, komunikacijske alate i institucije.
  • Institucionalni kapaciteti državnih službenika su izgrađeni za prepoznavanje anticiganizma.

(2) Socio-ekonomska inkluzija:

  • Zapošljavanje Roma u javnom i privatnom sektoru je podržano, uključujući i pilotiranje obećavajućih praksi i promovisanje konkretnih mera za formalizaciju rada.
  • Ohrabruju se Vlade na Zapadnom Balkanu i u Turskoj da prioritizuju napredak u legalizaciji neformalnih naselja, u saradnji sa organizacijama civilnog društva.
  • Obezbeđivanje ličnih dokumenata Romima je rešeno kroz partnerstvo sa Vladama, relevantnim lokalnim upravama i organizacijama civilnog društva.
  • Relevantne aktivnosti su uključene u Akcioni Plan za Zelenu Agendu i agendu za digitalnu transformaciju.

(3) Institucionalni kapaciteti:

  • Politike i institucionalni dogovori koji se tiču pitanja Roma postoje u regionu.
  • Relevantan monitoring (u nacionalnim zavodima za statistiku i drugim relevantnim institucijama) i mehanizmi za izveštavanje su razvijeni i adekvatno funkcionišu.
  • Planiranje i izveštavanje o budžetu za Rome je unapređeno na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.
  • Stalna regionalna saradnja je osigurana i politike u soci-ekonomskoj sferi, uključujući regionalna pitanja i aktivnosti od najveće važnosti, adresiraju specifične izazove sa kojima se sreću Romi.

Projekat se implementira u: Albaniji, Bosni and Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Turskoj i Kosovu[2], traje 3 godine (1. Maj 2023- 30 April 2026) i ko-finansiraju ga Evropska Unija i Savet Evrope i implementira ga Tim za Rome i Putnike Saveta Evrope.

Ova inicijativa predstavlja nastavak prethodne dve faze koje je implementirao Regionalni Savet za saradnju i koje su bile ko-finansirane od strane Evropske Unije i Fonda za otvoreno društvo. Cilj III faze projekta je unapređenje integracije i osnaživanja romske zajednice kroz adresiranje kritičnih pitanja sa kojima se susreću.

Projekat je baziran na principima ljudskih prava sa fokusom na participaciju i inkluziju, ravnopravnost i antidiskriminaciju, odgovornost, transparentnost i pristup informacijama.

 

Kontakti Integracija Roma III projektnog tima u Strazburu:

 

Marina VASIC, Supervisor programa - marina.vasic@coe.int

Cristina MARIAN,  Glavni projektni menadžer - cristina.marian@coe.int

Fanny Hoertz, Projektni asistent - fanny.hoertz@coe.int

 

Kontakt Integracija Roma III projektnog menadžera za Severnu Makedoniju i Crnu Goru:

Mersiha USEIN, Kancelarija Saveta Evrope u Skoplju - mersiha.usein@coe.int

 

Kontakt Integracija Roma III projektnog menadžera za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu

Dragana JOVANOVIC ARIJAS, Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu - dragana.jovanovic-arijas@coe.int

 

Kontakt Integracija Roma III projektnog menadžera za Albaniju i Kosovo

Xhesika KORRA, Kancelarija Saveta Evrope u Tirani - xhesika.korra@coe.int

Irena Ordev, Integracija Roma III Projektni asistent, Kancelarija Saveta Evrope u Skoplju - irena.ordev@coe.int

 

Korisni linkovi:

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2022-2030

Akcioni plan za period 2022-2024. godine za sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine

Deklaracija partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma u procesu pridruživanja EU (Poznanska Deklaracija 2019)

Strateški Akcioni plan Saveta Evrope za inkluziju Roma i Putnika (2020-2025)

EU Strateški okvir za ravnopravnost, inkluziju i participaciju Roma za 2020-2030

 

 

 

[1] Termin „Romi i Putnici“ koristi se u Savetu Evrope tako da obuhvata široku raznolikost grupa sa kojima Savet Evrope radi na terenu: sa jedne strane obuhvata grupe a) Romi, Sinti/Manuši, Kale, Kaale, Romaničali, Bejaši/Rudari; b) Balkanski Egipćani (Egipćani i Aškalije); c) Istočne grupe (Dom, Lom and Abdal); i sa druge strane, grupe kao što su Putnici, Yenish, i populacija opisana administrativnim terminom „ljudi koji putuju“, kao i osobe koje sebe identifikuju kao Cigani. Gore navedeno je pojašnjenje, ne i definicija pojma Romi i/ili Putnici.

[2]Ova oznaka ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa SB UN 1244/1999 i Mišljenjem MSP o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.