Domaće pravosuđe je ima centralnu ulogu u zaštiti ljudskih prava i sloboda ljudi u njihovoj nadležnosti. Delotvorna primena Evropske konvencije o ljudskim pravima i presuda Evropskog suda za ljudska prava podrazumeva kontinuirane napore domaćih institucija, imajući u vidu da ovaj kompleksni poduhvat uključuje brojne institucije i aktere – na izršnom, zakonodavnom i sudskom nivou vlasti - i zahteva kontinuiranu saradnju i koordinaciju na nacionalnom, regionalnom i Evropskom nivou.
Ovo je bila glavna poruka tokom prvog dana konferencije „Primena Evropske konvencije o ljudskim pravima - iskustva i izazovi sudova Centralne i Jugoistočne Evrope“, koja se danas održava u Beogradu u organizaciji Vrhovnog kasacionog suda i zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope pod nazivom „Jačanje efikasnih pravnih sredstava za sprečavanje kršenja ljudskih prava“.
U svom uvodnom izlaganju, Kristof Poarel, direktor Direktorata za ljudska prava Saveta Evrope, podsetio je učesnike i učesnice da ljudska prava nisu vrednosti koje su osigurane jednom zauvek. „Ona moraju biti trajno štićena i dosledno primenjivana svakoga dana. U vezi sa tim, Evropski sud za ljudska prava ne može biti jedini odgovorni za primenu standarda ljudskih prava širom Evrope. Na nacionalnom nivou, na vama, leži najznačajnija moć u zaštiti ljudskih prava“, izjavio je Poarel.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović je naglasila ulogu nacionalnih sudija u primeni Konvencije. „Za konvencijski sistem koji počiva na principu supsidijarnosti od velike važnosti je da nacionalne sudije u postupcima pred sudovima omoguće ostvarivanje delotvorne zaštite konvencijskih prava. Zato je veoma važan i dijalog koji se ostvaruje kroz saradnju u Mreži najviših sudova“, rekla je Vasović. Ona je dodala da je i ova konferencija prilika za razmenu mišljenja sudija o različitim pitanjima od značaja za njenu delotvornu primenu.
Maja Popović, ministarka pravde Republike Srbije, istakla je da je ova konferencija naročito značajna jer zaštita ljudskih prava predstavlja imperativ svakog društva koje teži demokratiji, a Ustav Republike Srbije čvrsto počiva na toj premisi. „Smatram da će današnja konferencija pružiti osnov za diskusiju o uticajima sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava na sudsku praksu nacionalnih sudova, kao i o izazovima koje domaći sudovi imaju prilikom primene standarda Evropskog suda za ljudska prava“, rekla je ministarka Popović.
„Želim da izrazim svoju zahvalnost na podršci koju Evropska unija i Savet Evrope pružaju Republici Srbiji u efikasnoj primeni Konvencije i na taj način doprinose ostvarivanju aktivnosti predviđenih Akcionim planom za Poglavlje 23“, dodala je ministarka pravde.
„Ustavni sud je u svom radu izgradio mnogo sopstvenih principa, ali su oni dobrim delom zasnovani na evropskoj praksi i na njenom tumačenju”, rekla je Gordana Ajnšpiler Popović, sudija Ustavnog suda. Kako je navela, Ustavni sud je svojim radom umnogome doprineo i shvatanju nekih evropskih standarda u tumačenju evropskih odluka.
Nj.E. ambasador Emanuele Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, istakao je da je decenijama Evropska konvencija o ljudskim pravima bila luka zaštite ljudskih prava. „Sud je, kroz svoju praksu, doprineo da se osigura da je Konvencija bude živi instrument koji odgovara na potrebu zaštite ljudskog prava prateći evoluciju društva. U doba globalne erozije demokratskih principa ova vodilja postaje još dragocenija. U ovom trenutku, u blizini, jedna velika grupa građana, zagovara i bori se za svoja osnovna prava - da voli i da se slobodno okupi. Da bi Konvencija, ili bilo koji drugi sistem zaštite ljudskih prava bio uspešan neophodno je da se osloni na efikasno i nepristrasno sudstvo - primarne čuvare prava i sloboda ljudi“, izjavio je ambasador Žiofre.
On je podvukao značaj ustavne reforme i pozdravio pripremne radnje na njihovoj primeni imajući u vidu da je pet zakona pripremljeno u saradnji sa Venecijanskom komisijom, dodavši da svi ključni akteri moraju biti aktivno uključeni, i institucije i civilni sektor.
„EU će nastaviti da pruža i stručnu i finansijsku podršku kao bi Srbija napredovala u daljim reformama I jačanju nezavisnog, profesionalnog i odgovornog pravosuđa za sve“, zaključio je ambasador Žiofre.
Konferencija pruža platformu za diskusiju između predstavnika i predstavnica pravosuđa o efektima sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) na sudsku praksu domaćih sudova, izazove i dobru praksu u sudske prakse ESLJP-a, posebno u domenu slobode izražavanja, prava na nezavisan sud, sticanje i gubitak imovinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala, kao i pristupa sudu i najvišim sudovima. Konferencija će okupiti sudije Evropskog suda za ljudska prava, kao i predsednike i sudije najviših sudova iz Centralne i Jugoistočne Evrope (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija, Slovenija i Srbija).
Konferencija se organizuje u okviru projekta „Jačanje efikasnih pravnih sredstava za sprečavanje kršenja ljudskih prava u Srbiji”, koji je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“, koji sprovodi Savet Evrope.
